19. sastanak Tehničkog komiteta za železnice zemalja Jugoistočne Evrope održan u Beču
U Beču je 27-28. februara ove godine, održan 19. tehnički komitet Transportne zajednice zemalja Jugoistočne Evrope. Sastanak je ispred Transportne zajednice vodio koordinator železničke politike gospodin Dejan Lasica u saradnji sa g-dinom Kiretom Dimanoski, referentom za železnicu Transportne zajednice.
Tehnički komitet za železnice je platforma za saradnju i donošenje odluka o pitanjima vezanim za železnicu u okviru Transportne zajednice. Cilj projekta je unapređivanje železničkog transporta u Jugoistočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu promovisanjem saradnje između regionalnih partnera i zainteresovanih strana.
Komitet čine predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.
Dnevni red sastanka bio je prepun inicijativa koje su unapred usmerene na oblikovanje budućnosti železničkog saobraćaja i transporta u regionu.
Prvi radni dan Komiteta započeo je obilaskom stanice Beč Glavna (Wien Hauptbahnhof) gde smo videli zanimljiva tehnička rešenja uklapanja prostora koji zauzima železnički saobraćaj sa trgovačkim kapacitetima i javnim prevozom grada Beča, a saznali smo i da se sva toplota koju automobili ispuštaju dok su parkirani u garaži, pomoću toplotnih pumpi koristi za zagrevanje same stanice. Uz odlična rešenja tabli za usmeravanje putnika, videli smo da obeležavanje na podu za slabovida lica ponekad vodi i do table koju slabovida lica ne mogu pročitati.
Nakon obilaska stanice, imali smo zanimljivu prezentaciju OBB Infrastrukture o okvirnim (framework) ugovorima i investiranju u infrastrukturu u narednim godinama sa fokusom na deo TEN-T mreže u Austriji. OBB Okvirni ugovor obuhvata 6-godišnji investicioni program za period 2024-2029. godina, a ukupna planirana sredstva iznose 21,1 milijardu eura i sprovode se kroz dva okvirna ugovora sa državom. Na modernizaciju pruga se prosečno godišnje potroši oko jedna milijarda eura dok se za održavanje izdvaja oko 780 miliona eura godišnje. Ministarstvo transporta, inovacija i tehnologije, pomaže korisnicima železničke infrastrukture koji imaju industrijske koloseke tako što daje određene subvencije čija visina zavisi od broja vozova koji koriste industrijski kolosek kao i pomoć oko svih administrativnih poslova u vezi industrijskih koloseka. Subvencije se daju OBB za održavanje skretnice koja povezuje industrijski kolosek sa prugom i do iznosa od 100% a iznos zavisi od broja vagona koji prelaze preko te skretnice.
Strateški razvoj mreže pruga od vizije do projekata baziran je na opštoj strategiji i njenim ciljevima, koja se oslanja na masterplan mobilnosti, strategiju preduzeća i EU smernicama. Sa jasno definisanim dugoročnim ciljevima uz definisanje ciljne mreže i prognozom saobraćaja, definišu se Plan razvoja mreže, Planovi razvoja trasa i studije izvodljivosti na nivou srednjoročne strategije i ciljeva, a poslednji korak je sama implementacija kroz OBB Okvirni plan sa projektovanjem i izvođenjem radova.
Sa četiri TEN-T koridora i 5 koridora teretnog saobraćaja koji prolaze kroz njenu mrežu pruga, Austrija ima cilj da poveća kapacitet železničkog sistema za 100% do 2040. godine. Uz integrisani red vožnje, mešoviti saobraćaj na prugama, planirano je povećanje brzine do 250 km/čas, digitalizacija do 2030. godine i uvođenje ETCS na glavnim prugama do 2030. godine, a na celoj mreži do 2038. godine pri čemu ima strategiju „samo jedan ugovor“ za ETCS sistem, odnosno jedan isti proizvod na celoj mreži pruga.
Predstavili su nam i instrumente za strateško planiranje kapaciteta pruga odnosno modelovanje kapaciteta koji odvojeno daje međunarodne i nacionalne kapacitete za putničke i teretne vozove, za svaki sat i na svakoj deonici pruge, a kao proizvod prikazuje zahtevana vremena. Model je baziran na istorijskim podacima, poznatim proširenjima usluga železničkih operatera, prognozama saobraćaja i najavljenim potrebnim kapacitetima. Instrument za strateško planiranje kreće od Strategije kapaciteta, preko Modelovanja kapaciteta i završava se sa obezbeđenjem potrebnog kapaciteta.Interaktivna sesija sa gospođom Avramović iz Federalnog ministarstva transporta, inovacija i tehnologije (BMVIT – Austrija) bila je veoma korisna jer su svi učesnici imali mogućnost da postavljaju pitanja i dobiju odgovore u vezi sa TEN-T standardima, održavanjem pruga, tehničkim specifikacijama interoperabilnosti i drugim tehničkim pitanjima.
Prezentacija g-dina Jokića o planovima za razvoj OBB Karga, posebno je bila interesantna sa prikazom mreže od 13 zemalja u kojima OBB Kargo obavlja prevoz robe sa sopstvenom vučom, dok u 16 zemalja ima svoje logističku mrežu (Srbija je jedna od njih).
Predstavnik Evropske železničke agencije (ERA), predstavio je IPA projektne aktivnosti ERE za period 2024-2026. godina.
Na sastanku je bilo reči o akcionom planu za železnicu, predstojećim projektima i investicijama, okvirnim sporazumima, propisima o kapacitetima i implikacijama interoperabilnosti u članicama Transportne zajednice, kao i razvoju indikativnih TEN-T proširenja koji postavlja uslove za unapređivanje povezanosti širom TEN-T mreže.
Uz poziv da prisustvujem ovom sastanku komiteta za železnicu imala sam zadovoljstvo da predstavim projekat na kome trenutno radim – izgradnju pruge za velike brzine Ankara-Izmir. Ali o tome u narednom javljanju za naše Društvo.
Tatjana Mirković, dipl. inž. saobr.